 |
| Аврам и Сара |
У земљи Харану живео је човек по имену Аврам. Њега је Бог изабрао између осталих људи и рекао му је: „Иди из земље своје и из рода свога и из дома оца свога у земљу коју ћу ти ја показати. И учинићу од тебе велики народ, и благословићу те, и име твоје прославићу, и ти ћеш бити благословен... И у теби ће бити благословена сва племена на земљи.“ Одмах потом узе са собом своју жену Сару, синовца Лота и све што је поседовао, те пође на пут. Тада му је било седамдесет и пет година. Бог је позвао Аврама да пође за њим обећавши да ће му дати земљу у наслеђе и од њега начинити велики народ који ће се назвати Народ Божји. Овим догађајем Бог је учинио почетак старозаветној Цркви. Када су стигли у земљу Ханан, Бог му се јави и рече: „Ову земљу ћу дати твоме потомству.“
А Аврам
беше врло богат. Имао је велико стадо разне стоке и много пастира који су
радили за њега. Међутим, он и Сара нису имали деце, па се бојао коме ће остати
његово стадо и све што има. Господ му се стално јављао и тешио га да ће од њега
постати велики народ и да ће се сви народи на земљи дивити њему и његовом
потомству. Једном му се јавио током ноћи и извео га напоље рекавши: „Погледај у
небо и преброј звезде ако можеш. Толико ће бити твоје потомство!“ Аврам је
поверовао Богу и Бог препозна да је Аврам праведан и веран. Бог му је обећавао значајно потомство јер ће
од њега настати Божји народ (Израил), а и то да ће се много касније у том
народу родити сâм Син Божији – Исус Христос. Али Господ овде није мислио само
на телесно потомство (децу, унучад, праунучад итд.), већ и на оно духовно
потомство, то јест на оне који верују у Сина Божјег који је Аврамов потомак, и
који га воле као што је Бога волео и сâм Аврам.
 | |
| Аврам и Сара дочекују Господа у виду три анђела; овако се на иконама представља Света Тројица - као три анђела |
Када је Авраму било деведесет и девет година, Бог му је обећао да ће учинити савез са његовим потомцима који ће бити велики народ. Аврам се зачудио јер су и он и жена били веома стари, али Господ му рече да ће добити сина који ће се звати Исак, и да ће њихов савез са Богом бити вечан кроз све њихове потомке. Касније, када су седели испред свог шатора под храстом, јави се Бог Авраму тако што је угледао три човека (анђела) који су ишли ка њему. Он познаде да је то Бог, те им потрча у сусрет и поклони им се уз речи: „Господе, ако сам нашао милост пред тобом, немој заобићи слугу свога.“ Тада они свратише код њега. Док су седели и ручали, упиташе га: „Где је Сара, твоја жена?“ А он рече: „Ено је у шатору.“ Тада један од њих рече: „Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара, жена твоја, имаће сина.“ А Сара је све то кришом слушала и насмејала се у себи помисливши: „Зар ће ми сада дођи радост када сам остарела? А и муж ми је стар.“ А Господ рече Авраму: „Што се насмеја Сара говорећи: зар је истина да ћу родити кад сам остарела? Зар је немоћна Божја реч? Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби и Сара ће имати сина.“ Одмах потом Сара затрудне и роди Авраму сина у оно време у које им најави Господ. И наденуше му име Исак.
(наставиће се)
Наставник Саша Васић
Comments
Post a Comment