"Грачаница" -
Десанка Максимовић
песму можете послушати овде:
https://youtu.be/IZr86YVfsIU
Књижевни род: лирика
Књижевна врста: родољубива песма
1. Тематско-мотивска анализа:
Формулиши тему на основу кључних родољубивих мотива!
Тема: ______________________________________________________________________
Мотиви: родољубље (љубав према домовини), _______________________________________________________________________________________________________________-____________________________-
Важан је и мотив предака. Зашто? Како су то повезани наши преци са светињама које се помињу у песми?
Ком манастиру је посвећена песма? Чија је то задужбина (истражи на интернету)?
Зашто је родољубље као љубав према домовини - отаџбини кључно осећање, самим тим и мотив?
Како су повезани манастир Грачаница и домовина?
2. Језичкостилска анализа:
Стилске фигуре у песми: ___________________________________________________________________________________________________________________________________________ Којим епитетима је описана Грачаница?
Песникиња се директно обраћа Грачаници као да је живо биће. У питању је стилска фигура која се зове апострофа. Колико пута уочаваш апострофу у песми?
Који се још манастири и светиње помињу у песми? Издвој све властите именице.
3. Композиција песме:
Да ли је песма строфична? Ако јесте, од колико строфа се састоји?
Од колико стихова се састоји свака строфа? По броју стихова, одредићемо и врсту строфе. Оваква строфа се зове _____________________________ .
4. Лични утисак о песми:
Како сте доживели песму?
_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
текст песме
Грачаница
Грачанице, кад бар не би била од камена,
кад би се могла на небеса вазнети,
ко Богородице Милешеве и Сопоћана,
да туђа рука крај тебе траву не плеви,
да ти вране не ходају по паперти.
Или твоја звона да бар не туку
као срца предака, Грачанице,
или бар да светитељи с твог иконостаса
немају наших неимара руку,
ни анђели Симонидино лице.
Да бар ниси толико дубоко
укопана у ту земљу и нас саме
да се нисмо привикли у тебе клети,
Грачанице, кад бар не би била од камена,
кад би се могла у висине вазнети
Грачанице, да си нам бар јабука,
да те можемо ставити у недра
и загрејати тако студену од старости,
да нам бар пољима око тебе нису
предака дивних расејане кости.
Да те бар можемо подићи на Тару,
у Каленићку порту те пренети,
заборавити ликове по твом олтару.
Грачанице, кад бар не би била од камена,
кад би се могла на небеса вазнети.
Comments
Post a Comment