Зависне предикатске реченице (ВРСТЕ, СЛУЖБЕ, НАПОРЕДНИ ОДНОСИ) са задацима (плус видео са објашњењима)

Драги ученици,

У овој лекцији ћемо провежбати задатке о врстама и службама зависних реченица, али ћете се пре тога подсетити градива у вези са зависним предикатским реченицама. Надам се да вам је ова област занимљива и да ћете научити све о зависним реченицама. Крајњи циљ је да препознате и разликујете врсте и службе зависних реченица.

На овом линку се налазе задаци за вежбање са решењима/објашњењима у видеу: lhttps://nastavanadaljinu.blogspot.com/2021/02/blog-post_28.html

Ваша наставница Ана Хранисављевић

ПОДСЕТНИК: 

 Зависне реченице би биле оне предикатске реченице које не могу да стоје самостално. Самостално не представљају неку заокружену мисаону, логичку и комуникативну целину, јер не преносе потпуну информацију (поруку) изван више комуникативне, тј. зависноложене реченице.

 Узмимо као пример реченицу: Док сам те чекала, снег је нападао. Имамо два предиката: САМ ЧЕКАЛА и ЈЕ НАПДАО, што значи и две предикатске реченице. У ПИТАЊУ ЈЕ ЗАВИСНОЛОЖЕНА РЕЧЕНИЦА - ЈЕДНА РЕЧЕНИЦА ЈЕ ЗАВИСНА А ДРУГА НЕЗАВИСНА ГЛАВНА.

 Независна (главна) реченица је: Снег је нападао. Дакле, добили смо информацију да је снег нападао. Ово је заокружена мисао и целовита порука. 

Зависна реченица је: Док сам те чекала 

Не доноси потпуну информацију и почиње зависним везником док. Добили смо само информацију о времену вршења радње на нивоу зависносложене реченице. Дакле, када је нападао снег? Одговор је дат у виду зависне временске реченице у служби прилошке одредбе за време: ДОК САМ ТЕ ЧЕКАЛА. 

Као делови зависносложених реченица, зависне предикатске реченице могу вршити службу (функцију) различитих прилошких одредби и допуна, затим, службу субјекта, атрибута или објекта. 

О НАПОРЕДНИМ ОДНОСИМА МЕЂУ ЗАВИСНИМ РЕЧЕНИЦАМА ИНФОРМИШИТЕ СЕ ОВДЕ:  

https://nastavanadaljinu.blogspot.com/2021/02/blog-post_40.html

Врсте зависних реченица: 

ИЗРИЧНЕ, ОДНОСНЕ, МЕСНЕ, ВРЕМЕНСКЕ, УЗРОЧНЕ, УСЛОВНЕ, ДОПУСНЕ, НАМЕРНЕ, ПОРЕДБЕНЕ И ПОСЛЕДИЧНЕ. 

                     ИЗРИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ (РАЗЛИКОВАЊЕ ИЗРИЧНИХ РЕЧЕНИЦА ОД МЕСНИХ, ВРЕМЕНСКИХ И ДРУГИХ ВРСТА) 

 Изричним реченицама се изриче/казује садржај неког глагола. Пошто допуњују глаголе мишљења, говорења, осећања и опажања, одговарају на питање ШТА и врше службу ПРАВОГ ОБЈЕКТА. 

 Обележја су им разнолика и морамо бити опрезни да их не помешамо са неким другим реченицама, нпр. са неком временском или месном. 

 пример 1) Покажи ми где Дунав љуби небо.

 

Независна главна реченица: ПОКАЖИ МИ. 

Зависна реченица: ГДЕ ДУНАВ ЉУБИ НЕБО. 

 ЗАВИСНУ ИЗРИЧНУ РЕЧЕНИЦУ СМО ДОБИЛИ НА ПИТАЊЕ ШТА ДА ПОКАЖЕМ, ПА ЈЕ ЗАТО У СЛУЖБИ ОБЈЕКТА А НЕ ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ ЗА МЕСТО.

 Погрешно је рећи да је то временска реченица због везника ГДЕ, јер не одговара на питање ГДЕ ДА ПОКАЖЕМ, ВЕЋ ШТА ДА ПОКАЖЕМ. 

 2) Реците ми када да дођем. 

Шта да кажем? Када да дођем. 

Зависна реченица је изрична у служби објекта (одговара на питање шта), а не временска (не одговара на питање кад). У питању је посебан вид изричних реченица - зависноупитна реченица (имају облик питања, али не и упитно значење).

 3) Сањала сам да сам добила леп поклон. 

 Шта си сањала? Изриче се садржај глагола сањати (нешто): ДА САМ ДОБИЛА ЛЕП ПОКЛОН. 

              МЕСНЕ РЕЧЕНИЦЕ 

 Месне реченице су зависне предикатске реченице које показују место вршења радње. Зато врше службу прилошке одредбе за место. 

Обележја су им везници: ГДЕ, КУДА, ОДАКЛЕ, КАМО.

 пр. 1) Где ја стадох, ти ћеш поћи. 

 Одговара на питање ГДЕ: Где ћу поћи? Одговор је: Где ја стадох. 

 пр. 2) Иди КУДА ТЕ ПУТ ОДНЕСЕ! 

Зависна месна реченица је: КУДА ТЕ ПУТ ОДНЕСЕ. 

 пр. 3) Отпутоваћемо тамо где живе наши пријатељи.

 ГДЕ ЋЕМО ОТПУТОВАТИ? ОДГОВОР ЈЕ ДАТ МЕСНОМ РЕЧЕНИЦОМ У СЛУЖБИ П.О. ЗА МЕСТО: ГДЕ ЖИВЕ НАШИ ПРИЈАТЕЉИ. 

      ВРЕМЕНСКЕ РЕЧЕНИЦЕ 

 Врменске реченице су зависне реченице које показују време вршења радње у зависносложеној реченици и зато се налазе у служби ПРИЛОШКИХ ОДРЕДБИ ЗА ВРЕМЕ.

 пр. 1) Пиши кад стигнеш!

 Када да пишем? Одговор је дат у виду зависне временске реченице: КАД СТИГНЕШ. 

 пр. 2) Пошто завршим домаћи, доћи ћу код тебе. 

 Постављамо питање: КАДА ЋЕШ ДОЋИ? 

Одговор је дат у виду зависне временске реченице у служби П.О. времена: ПОШТО (КАД) ЗАВРШИМ ДОМАЋИ. 

 ПОЧИЊУ ВЕЗНИЦИМА И ВЕЗНИЧКИМ СПОЈЕВИМА: КАД(А), ДОК, ПОШТО, ЧИМ, НАКОН ШТО, ТЕК ШТО, ПРЕ НЕГО ШТО, ОТКАД, ОТКАКО. пр. 3) Пре него што донесеш одлуку, добро размисли о свему! Временска реченица: ПРЕ НЕГО ШТО ДОНЕСЕШ ОДЛУКУ.

    УСЛОВНЕ РЕЧЕНИЦЕ

То су зависне реченице којима се означава услов за вршење радње и зато врше службу ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ ЗА УСЛОВ.

ПОЧИЊУ ВЕЗНИЦИМА: АКО, УКОЛИКО, КАД, ДА, РЕЧЦОМ ЛИ.

Важна карактеристика условних реченица јесте да су МОДАЛНЕ будући да не означавају реалне ситуације, већ оне које тек треба да се десе уколико се, наравно, створе услови за то.

пр. 1) Уколико бих имао ауто/да имам ауто/ако бих имао ауто/када бих имао ауто, не бих морао да путујем аутобусом. 

ДОПУСНЕ РЕЧЕНИЦЕ

Допусне реченице су врста зависних реченица које показују да се радња зависносложене реченице ипак оствараје упркос постојању препреке, тј. онога што је омета. 

Врше службу прилошке одредбе за допуштање, а почињу везницима: ИАКО, МАДА, ПРЕМДА.

Пр. 1) Иако је падала киша, изашли смо на терен.

Упркос постојању препреке (падала је киша), радња је реализвана (изашли смо на терен).

2) Мада је био болестан, дошао је у школу. (Упркос болести)

П. О. ЗА ДОПУШТАЊЕ

3) Премда је сијало сунце, напољу је ипак било хладно. 

ОДНОСНЕ РЕЧЕНИЦЕ

Односне реченице су врста зависних реченица које ближе одређују појам на који се односе. Тај појам се обично налази у претходној, независној главној реченици:

НАИШЛИ СМО НА ЈОВАНА, КОЈИ ЈЕ БИО СРЕЋАН ЗБОГ ПОБЕДЕ.

КОЈИ ЈЕ БИО СРЕЋАН ЗБОГ ПОБЕДЕ је зависна односна реченица у служби апозитива, јер се односи на Јована из претходне реченица (да је служба апозитива а не атрибута, потврђује одвајање запетом, али и могућност преформулисања: НАИШЛИ СМО НА ЈОВАНА, СРЕЋНОГ ЗБОГ ПОБЕДЕ; видимо да је реч о апозитиву).

Односне реченице могу вршити следеће службе:

1) АПОЗИТИВА: Мама је пронашла Павла, који је био мокар од кише. 

2) АТРИБУТА: Обукла је џемпер који је био исплетен од најфиније вуне. 

Односи се на особине џемпера (какав је, његова својства, особености).

Албатрос је птица чија су крила највећег распона.

3) СУБЈЕКТА:  Ко рано рани, две среће граби. (одговара на питање КО РАНО РАНИ; РАНОЛАРАНИЛАЦ ИЛИ ОСОБА КОЈА РАНО РАНИ)

4) ОБЈЕКТА: Сања је научила што је било речено. (оно што је било речено)

Што можеш да урадиш данас, не остављај за сутра. Шта да не остављамо за сутра? Баш то нешто што можеш да урадиш данас. 

ОБЕЛЕЖЈА ОДНОСНИХ РЕЧЕНИЦА СУ: 

- ОДНОСНЕ ЗАМЕНИЦЕ: КОЈИ, КАКАВ, КОЛИКИ, ЧИЈИ;

- УПИТНЕ ЗАМЕНИЦЕ: КО, ШТА;

- ПРИЛОГ: ГДЕ;

- ВЕЗНИК: ШТО.

ОДВАЈАЊЕ ОДНОСНЕ РЕЧЕНИЦЕ ЗАПЕТАМА:

- КАДА СТОЈИ НА ПОЧЕТКУ РЕЧЕНИЦЕ: КО ТРАЖИ ВЕЋЕ, ИЗГУБИ ИЗ ВРЕЋЕ;

- КАДА ЈЕ УМЕТНУТА И РАЗБИЈА КОНСТРУКЦИЈУ НЕЗАВИСНЕ ГЛАВНЕ: ТАЈ ВОЈНИК, КОЈИ СЕ ВРАТИО ИЗ РАТА,  ОДЛИКОВАН ЈЕ МЕДАЉОМ ЗА ХРАБРОСТ. (МОЖЕМО ПРЕФОРМУЛСАТИ И ОВАКО: ТАЈ ВОЈНИК, А ОН СЕ ВРАТИО ИЗ РАТА, ОДЛИКОВАН ЈЕ МЕДАЉОМ ЗА ХРАБРОСТ).

- КАДА СЕ ОДНОСИ НА ЦЕЛУ ПРЕТХОДНУ РЕЧЕНИЦУ, А НЕ САМО НА ЈЕДАН КОНКРЕТАН ПОЈАМ: НОВАК ЈЕ ПОНОВО ПРВАК, ШТО НАС УОПШТЕ НЕ ИЗНЕНАЂУЈЕ. 

ОДНОСНУ РЕЧЕНИЦУ НЕ ОДВАЈАМО ЗАПЕТАМА У СЛЕДЕЋИМ СЛУЧАЈЕВИМА:

1) КАДА МОЖЕМО ДОДАТИ ЗАМЕНИЦУ ОНАЈ УЗ РЕЧ УЗ КОЈУ СЕ ОДНОСИ:

УЧЕНИКУ КОЈИ ЈЕ ПРИМЕРАН ДАЈЕМО ПЕТ ИЗ ВЛАДАЊА.  (ОНОМ УЧЕНИКУ КОЈИ ЈЕ ПРИМЕРАН....)

НАМЕРНЕ РЕЧЕНИЦЕ

Овим реченицама се казује намера да се предузме нека радња како би се остварио одређени циљ или сврха. Намерне реченице показују да је радња зависносложене реченице предузета ради остварења онога што означава зависна реченица. Зато намерне реченице врше службу ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ ЦИЉА. Добијају се на питање ради ког циља предузимамо одређену радњу, те су зато по свом значењу модалне (не казују реалну ситуацију, а глаголски облици имају модално значење). 

Обележавају се везницима:

ДА са презентом и потенцијалом:

1) Да стигне/би стигао на време, позвао је такси. (циљ је стићи на време)

КАКО са потенцијалом и РЕЧЦОМ ЛИ са одричним потенцијалом:

2) Позвао је такси како би стигао на време.

3) Позвао је такси не би ли стигао на време. 

ПОРЕДБЕНЕ РЕЧЕНИЦЕ

Означавају начин вршења радње зависносложене реченице или неку особину исказану поређењем. Зато се често ове реченице називају начинским реченицама. 

Постоје две врсте оваквих реченица:

1) ПОРЕДБЕНЕ РЕЧЕНИЦЕ ЗА ЈЕДНАКОСТ (СЛИЧНОСТ); ВРШЕ СЛУЖБУ ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ ЗА ПОРЕЂЕЊЕ; ОБЕЛЕЖАВАЈУ СЕ УПОТРЕБОМ ВЕЗНИКА И ВЕЗНИЧКИХ СПОЈЕВА: КАКО, КОЛИКО, КАО ДА , КАО ШТО:

А)Написали смо све (онако) како смо се договорили.

б) Поступио је онако као што му је било речено.

2) ПОРЕДБЕНЕ РЕЧЕНИЦЕ ЗА НЕЈЕДНАКОСТ (РАЗЛИЧИТОСТ); ВРШЕ СЛУЖБУ ПОРЕДБЕНЕ ДОПУНЕ:

ОБЕЛЕЖЈА СУ ИМ: НЕГО/НО ШТО И НЕГО/НО ДА:

В) ТАЈ ФИЛМ ЈЕ БОЉИ НЕГО ШТО СИ РЕКАО. 

Г) ПРЕДСТАВА ЈЕ ТРАЈАЛА ДУЖЕ НО ШТО СМО ОЧЕКИВАЛИ.

У ОВАКВИМ ЗАВИСНОСЛОЖЕНИМ РЕЧЕНИЦАМА УВЕК ПОСТОЈИ НЕКИ ПРИЛОГ ИЛИ ПРИДЕВ У КОМПАРАТИВУ (ДУЖЕ, БОЉИ). ЊИХОВО ЗНАЧЕЊЕ УКАЗУЈЕ НА НЕЈЕДНАКОСТ И ДА СЕ ЗАТО МОРАЈУ ДОПУНИТИ ПОРЕДБЕНОМ ДОПУНОМ (ЗА НЕЈЕДНАКОСТ). ПОШТО СУ ОВАКВЕ РЕЧЕНИЦЕ ДОПУНСКЕ, ИСПРЕД ЊИХ СЕ НЕ УПОТРЕБЉАВА ЗАПЕТА. 

УЗРОЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ

Узрочне (каузалне) реченице су зависне предикатске реченице које имају узрочно значење и зато се употребљавају у служби ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ ЗА УЗРОК. 

Обележја су им узрочни везници и везнички спојеви: ЈЕР, ЗАТО ШТО, СТОГА ШТО, ШТО, ПОШТО, КАКО, БУДУЋИ ДА. 

  ПР. А) Сања није дошла у школу ЈЕР СЕ РАЗБОЛЕЛА. (зашто није дошла, због чега?)

Б) Наљутила се на мене ЗАТО ШТО ЈОЈ НИСАМ ОДГОВОРИО НА ПОРУКУ.

В) Пошто је цена била повољна, купио је књигу.

Г) Како је време одмицало, морали смо позвати такси.

Д) Саша се љутио што су прећутали истину. 

Ђ) Сви су је слушали будући да је најстарија. 

ПОСЛЕДИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ

Последичне реченице исказују последицу неке радње или особине исказане у зависносложеној реченици. Увек долазе након главне реченице; дакле, зависносложена реченица не може почети зависном последичном реченицом (последица је реакција на нешто што се догодило и зато мора доћи после узрока који се налази у независној главној реченици). Пошто је допунска реченица, никада се не одваја запетом.

Врше службу ПОСЛЕДИЧНЕ ДОПУНЕ.

Увек посматрамо узрочно-последични однос: ако се узрок налази у независној главној, последица долази као зависна реченица након узрока:

а) Горан тако добро вози ДА МУ СЕ СВИ ДИВЕ.

б) Весна толико ради ДА ЈЕ СВИ ХВАЛЕ.

Последичне реченице почињу везником ДА, а у зависносложеној реченици обично постоје прилози ТАКО и ТОЛИКО или заменице ТАКАВ и ТОЛИКИ које уводе у последичну реченицу. 

Хвала на пажњи!