 |
| Грех Адама и Еве и изгнање из Рајског врта, византијски мозаик из 12. века, Сицилија |
Али змија беше лукава па рече жени: је ли истина да је Бог казао да не једете са свакога дрвета у врту? А жена рече змији: ми једемо рода од свакога дрвета у врту. Само рода с оног дрвета усред врта, казао је Бог не једите и не дирајте у њ, да не умрете. А змија рече жени: нећете ви умрети, него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи па ћете постати као богови и знати шта је добро а шта зло. И жена видећи да је род на дрвету добар..., и да је дрво врло драго ради знања, узабра рода с њега и окуси па даде мужу своме те и он окуси. Тада им се отворише очи и видеше да су голи (1Мој 2, 9 – 3, 7).
Десило се, међутим, да је човек одбацио заједницу с Богом. Хтео је да он сам буде бог. Заповест коју је дао Бог Адаму да би он, испуњавајући је, показао да жели заједницу с Богом, искористила је змија, односно Ева. Она је навела човека Адама да прекрши заповест Божју обећавши му да ће он сам, без силаска Бога у свет и сједињења с њим, постати Бог. Уместо да постане Бог човек Адам је постао смртно биће. На то указују речи: ,,Тада им се отворише очи и видеше да су голи,,. Уместо да им се отворе очи и да виде да су постали богови, како им је змија обећала, они су видели да су сами за себе смртна и ништавна бића.
Ово се могло десити због тога што је човек био слободан да бира: хоће ли заједницу с Богом или неће. У том избору човек је одбацио Бога. Зато што је Бог био друга личност у односу на човека, чије постојање није зависило од слободе човека. Јер човек као слободно биће жели да све зависи од њега и прихвата и воли само оно што је његово. Зато људи често одбацују друге људе, зато што их они нису родили, а воле само оне које су они родили.
Адамов избор је био погрешан и последица тога избора јесте да су човек и природа остали смртни. Бог је једини бесмртан и човек једино у заједници с Богом може бити такође бесмртан. Тачније, човек је својим падом оделио и себе и целокупну природу од Бога као од јединог извора живота, и зато је (п)остао смртан. Тачније, остао је смртан зато што му је природа била потенцијално смртна од самог почетка. Да је желео заједницу с Богом Бог би сишао и сјединио би се са Адамом и човек не би умро.
- преутето из уџбеника „Православни катихизис за пети разред основне школе“, епископ др Игнатије Мидић -
Приредио наставник Саша Васић
Comments
Post a Comment