Недеља свих светих |
Светитељи су људи који су живели литургијски. Они су живели у свету као што ће живети у будућем Царству Божјем. Тачније, узор њиховом животу је било будуће Царство Божје. Зато су они светитељи, свети људи. Да бисмо показали на који су начин светитељи живели, узећемо за пример живот нашег Светог Саве, кога сви познајемо.
Свети Сава, фреска из манастира Милешева |
Свети Сава је био син великог жупана Стефана Немање. Родио се, дакле, на царском двору као будући цар. Крштењем се и он сјединио са Сином Божјим и постао је члан Цркве. Као седамнаестогодишњак, из љубави према Богу, напустио је свој царски дом и отишао у манастир. Напустио је породичну заједницу и отишао да буде члан монашке, литургијске заједнице. Тиме је он показао да је уласком у Литургијску заједницу кроз крштење постао син Божји по благодати Св. Духа и члан будућег Божјег Царства. Свога оца по природи заменио је Богом Оцем. Бог Отац му је постао најдражи отац, у кога се Сава уздао и коме је служио. Поред своје браће по крви, он је пригрлио и заволео као своју браћу друге људе, који су му у том тренутку били далеки, јер нису били из његовог рода. Њима је служио и помагао им у свим њиховим животним потребама, не штедећи своју снагу. Зато што је био убеђен да су сви који су крштени и као чланови Литургијске заједнице већ постали синови Божји и становници будућег Царства Божјег, као и он, а тиме и браћа међу собом. Служећи њима, Сава је служио самом Господу Христу.
Свакодневне манастирске послове и бриге остављао је када је требало да се иде на Литургију. У Литургији се Сава Немањић, као и браћа са којима је живео у манастиру, сусретао са самим Христом, а преко њега са Богом Оцем кога је толико волео. Ту је он предокушао то вечно заједништво са Господом, које ће доживети у Царству Божјем када оно дође. И то због тога што је веровао да једино Господ Исус Христос, зато што је Бог и зато што се у Литургији сједињује са људима, може ослободити човека од смрти и дати му вечни живот. У то, литургијско заједништво са Господом, Свети Сава је позивао и своје родитеље по крви, браћу и сестре и све људе из свога рода. Позивао их је да, ако желе вечно да живе, оставе своје свакодневне светске бриге и да се Литургијски сједине с Господом Христом. Сава је мудро схватио да је највећи проблем за човека смрт и да човек све чини да би се ње ослободио и да би живео вечно. Међутим, постоји само један начин на који се то може остварити, а то је заједница са Господом Исусом Христом у Литургији.
Свети Сава је
тако живео на земљи као да је већ у Царству Божјем. Зато је волео све људе, јер
их је гледао тако као да су и они већ у Царству Божјем и у заједници с његовим
Господом Христом кога је највише волео. Знао је и то да Христос воли сваког
човека као што њега воли.Паја Јовановић, "Свети Сава мири завађену браћу" (детаљ)
Сава се и према природи односио као према милим делима Божјим која су створена за вечност. За њега су дрвеће и цвеће били као божански осмејак којим се Господ љупко и радосно осмехивао њему и свим људима. Животиње су биле створења Божја, која је такође Бог волео, а која су дата човеку да се он о њима брине. Свети Сава, као и други свети људи, управо су мислили да су они ти људи којима је Бог поверио на чување читав свет. Зато су се бринули за сваког човека, за сваку биљку и животињу док не дође Господ када ће све њему предати на вечно чување. И било им је жао кад год су видели да неко од људи страда и пати. Зато су плакали за сваким и свакоме су хтели да помогну, да му бар муку ублаже, ако нису могли да га од тога спасу, зато што једино Господ може ослободити мука човека и природу. То ће Он и учинити у последњи дан, када поново дође на земљу, у шта је Свети Сава чврсто веровао.
Оваквим начином живота, Свети Сава и други свети људи, живели су на земљи као да су већ у Рају, у Царству Божјем. Упркос тешкоћама које су доживљавали од људи који нису веровали у Господа и долазак његовог будућег Царства.
Аутор текста: Владика Игнатије Мидић
Приредио: наставник Саша Васић
Comments
Post a Comment