Рођење Христово (6. разред)

Рођење Христово, фреска из Храма Светог Георгија у Смедереву

 

Прошло је много времена од стварања света и одбијања заједнице првог човека Адама с Богом. Створитељ и Сведржитељ свега, Бог, одлучио је, када је дошла за то пуноћа времена, да се открије људима и да им открије свој план о творевини. Послао је Сина Свога Јединородног, да се оваплоти и да постане човек како би природа и сви људи могли преко Њега и у Њему да постану синови Божији. Како се десило рођење Сина Божијег као човека?

Благовести

 

У граду Назарету у Галилеји, на Блиском Истоку, живела је једна девојка по имену Марија. Она је била у свему угодна Богу. Марија је била заручена за Јосифа, човека побожног из племена, тј. из породице Цара Давида. Њој је, пре него што се она удала за Јосифа, Бог послао свога весника, арханђела Гаврила, који јој је поручио да ће, благодаћу Божијом, тј. Духом Светим, родити Сина и да га назове Исус. Он ће бити Духом Светим Цар у дому Израиљевом и Спаситељ света. Марија Дјева је примила са сваком послушношћу ову вољу Божију, изражавајући при том чуђење како ће то бити кад она не зна за мужа, али је ипак слободно пристала и рекла: „Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи твојој” (Лк 1, 38). Тако се Син Божији зачео као човек у утроби Марије Дјеве. Овим се испунило Старозаветно пророштво које гласи: „Ево девојка ће затруднети и родити Сина и даће му име Емануил, што значи 'с нама је Бог'”.

У то време Римски Цар Август, који је царовао и над овим областима од 31.г. пре Христа до 14.г. после Христа, издао је наредбу да се попишу сви становници царства, сваки у свом граду где је рођен началник њихове фамилије. Јосиф, заручник Марије Дјеве, узео је са собом своју заручницу и пошли су у Витлејем да се тамо попишу, јер је отуда био родоначалник његове породице. Кад су они допутовали у Витлејем, десило се да нису могли да нађу места за спавање, јер је све било попуњено. Због мноштва људи који су дошли у Витлејем истим послом, као и Јосиф и Марија, све куће за становање су већ биле попуњене. Морали су да се сместе привремено у једну пећину где је боравила стока. У то време су се навршили дани Маријине трудноће и она је родила Исуса у тој пећини. На овај начин се испунило старозаветно пророштво да ће се Христос родити у Витлејему, граду Јудином.

Марија је новорођенче повила и метнула га у јасле. Ово се десило ноћу док су спавали сви осим пастира, који чували своја стада. Тим пастирима се јавио Анђео Господњи и открио им шта се десило, тј. да се те ноћи родио Син Божији, Спаситељ света, и да лежи у пећини у јаслама. Пастири су, такође, видели и мноштво других анђела који су се појавили на небу и почели да певају песму: “Слава Богу на висини, а на земљи мир, међу људима добра воља”. Пастири, иако у почетку уплашени од појаве анђела, пожурили су да виде Божанско новорођенче и да му се поклоне. Уверивши се у истинитост вести коју су примили од Анђела, они су одмах овај догађај објавили и другим људима.

Овај космичко историјски догађај, који је поделио историју човечанства на ону пре и на ону после Христа, од великог је значаја за све људе и сву творевину. Те ноћи, у Витлејему, родио се Син Божији и постао је човек као и други људи, онај који је створио људе и све што се види и не види. Син Божији је постао човек да у себи сједини и помири Творца са његовом творевином.

 - преузето из уџбеника "Православни катихизис за 6. разред основне школе", еп. др Игнатије Мидић - 

Приредио наставник Саша Васић