Драмски књижевни род обухвата три основне драмске књижевне врсте:
- трагедију;
- комедију;
- драму у ужем смислу.
* Дидаскалије (ремарке, напомене)
Део драмског текста који се налази у загради и не изговара се на сцени. Дидаскалије служе као упутства глумцима, али и режисерима који постављају драму (па и читаоцима док читају текст). Та упутства (смернице) дата су од стране писца да би глумци знали како да се понашају на сцени.
* Комедија је драмска врста у којој се на смешан и духовит начин приказују догађаји, ситуације и особине људи. Циљ комедије није да увреди и понизи људе, већ да укаже на недостатке и лоше особине које могу послужити као подсмех и повод за исмевање. На крају комедије лик може увидети своје грешке и недостатке и тако се разрешава драмски сукоб и неспоразум.
Комично - (у колоквијалном значењу) оно што изазива смех!
КОМЕДИЈА - ВРСТЕ:
1. комедија карактера;
2. комедија ситуације (интриге);
3. комедија нарави (друштвена комедија).
О СВАКОЈ ВРСТИ (ИЗВОР: "ШКОЛСКИ РЕЧНИК КЊИЖЕВНИХ ТЕРМИНА", ДУШКО БАБИЋ)
1. КОМЕДИЈА КАРАКТЕРА
Врста комедије у којој доминира комични јунак са својим карактерним особинама, које су саме по себи смешне (хвалисавост, шкртост, лажљивост, каћиперство). Има тзв. поучне и идејне намере. Ликови су носиоци неке опште људске мане, али су најчешће индивидуализовани, непоновљиви.
2. КОМЕДИЈА СИТУАЦИЈЕ
Врста комедије у којој се комични ефекти највише везују за смешне ситуације у које запада главни јунак. Назива се и комедијом интриге, јер су такве ситуације често резулат вешто вођеног запелта.
3. КОМЕДИЈА НАРАВИ
Врста комедије која се заснива на исмевању неких колективних мана (једне друштвене групе, времена, генерације). Зато су у овој врсти комедије ликови више типизирани него индивидуализовани. Будући да се односи на друштвене појаве, комедија нарави најчешће прелази у сатиру.
Comments
Post a Comment