Десет Божјих заповести - први део (5.разред)

Пророк Мојсије

Бог је знао да ће Израилци сретати разне друге народе на свом путовању ка земљи коју им је обећао. Ти народи које су сретали имали су своју културу, своју веру и обичаје. Тако је постојала опасност да Божји народ прихвати њихову веру и напусти јединог и правог Бога који их је избавио из Египта. Та опасност је постојала и касније, када су већ живели у обећаној земљи. Зато им је Господ на Синају дао Закон кога ће се држати и који ће их опомињати кога да славе и поштују и шта је све учинио за њих. Овај Закон је за њих био упутство да сачувају савез и заједницу са јединим, истинитим и живим Богом и зато прве четири заповести говоре о човековом односу са Њиме.

Овим Законом Бог је скренуо пажњу на човекову љубав не само према Богу, него и према другом човеку. Стога преосталих шест заповести уче човека како да се понаша према другим људима. Јер само ако воле и поштују једни друге, људи ће волети и поштовати Бога. Другим речима, не можемо бити у заједници са Богом ако не чувамо заједницу са људима око нас. А учећи народ да воли Бога кроз другог човека – или друге људе – Закон је најављивао долазак Сина Божијег као човека.

Мојсије је добио десет Божјих заповести на Синајској гори. Оне гласе:

1. Ја сам Господ Бог твој; немој имати других богова осим Мене.

2. Не прави себи идола нити каква лика; немој им се клањати нити им служити.

3. Не узимај узалуд имена Господа Бога свог.

4. Сећај се дана одмора да га светкујеш; шест дана ради и обави све послове своје, а седми дан је одмор Господу Богу твоме.

5. Поштуј оца свога и матер своју, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи.

6. Не убиј.

7. Не чини прељубе.

8. Не укради.

9. Не сведочи лажно на ближњега свога.

10. Не пожели ништа што је туђе.

Наставник Саша Васић