Бог
је створио нас и цео овај свет да бисмо постали његово Небеско Царство и
учествовали у његовој бесконачној љубави и благодати. Хтео је да своју
бесконачну љубав излије на све што је створио: природу, животње и коначно на
људе. Човек је у Рајском врту имао прилику да напредује поштујући Божје
заповести и савете. Створен је да би кроз своја дела љубави добио вечни живот у
заједнци с Богом. Пошто су сагрешили, први људи су прогнани из Раја. Тада је
човек на себи претрпео промене због греха, а са њиме и читава природа. Кроз
грех је у читаву природу ушла пропадљивост и смртност.
Али
Бог ипак није оставио људе без прилике да се поправе. Није желео да оно што је
створио пропадне и нестане. Стога је решио да својим палим створењима помогне
да се спасу из ропства у које су запали. Први људи и њихови потомци су увек
имали Божју Реч уз себе, а са доласком Сина Божјег Исуса Христа на свет људи су
коначно добили дуго чекану прилику да остваре праву заједницу са Оцем Небеским.
Најзначајније дело које је Христос учинио за све људе јесте Васкрсење – победа
над смрћу и повратак људи у Рај и заједницу са Богом где и припадају.
Када
је на Тајној вечери причестио своје ученике (апостоле), Христос им је рекао да
то чине увек, у спомен на њега, и да онај ко се не причешћује његовим Телом и
Крвљу не може бити у заједници са њиме. И када на Литургији свештеник благосиља
дарове хлеба и вина, он понавља Христове речи. Тиме и ми ступамо у заједницу са
Христом, а кроз њега и са Оцем и Светим Духом. Учествујући на Литургији и
причешћујући се Христовим Телом и Крвљу, ми учествујемо у његовом животу,
Васкрсењу и припремамо се за живот у Царству Небеском. Тиме у ову свету
заједницу приводимо не само себе већ и читаву природу.
Наставник Саша Васић
Comments
Post a Comment