Мит о Едипу, грчка трагедија, Антигона

Поштовани ученици,

Упознајмо се са основним појмовима везаним за грчку трагедију (мит, појам трагичне кривице и катарзе). Пажљиво ишчитајте Мит о Едипу и Антигону, а потом, како бисте разумели овај мит и Софоклову трагедију, обратите пажњу на смернице на које ћете наићи у даљем делу текста, тј. ове лекције.

Наставница Ана Х.

Трагедија Софоклове јунакиње Антигоне не може се тумачити без претходног познавања Мита о Едипу.

Поред Есхила и Еурипида, Софокле је један од најзначајнијих представника хеленске трагедије.

 У миту, трагични јунак Едип страда због несвесног кршења друштвених и моралних кодекса. Наиме, убивши у незнању свог оца Лаја и оженивши се краљицом Јокастом, својом мајком, он постаје носилац несвесне трагичне кривице. Решивши Сфингину загонетку (човек), народ Тебе га је оженио краљевом удовицом и довео на престо. Из тог инцестуозног и родоскврног брака рођено је четворо деце (Полиник, Етеокле, Исмена и Антигона).

Антигона је, попут своје браће и сестре, као дете инцеста, носила несвесну трагичну кривицу, али њена трагична кривица лежи у томе што она свесно бира да прекрши закон и забрану изречену од стране краља Креонта желећи да по сваку цену сахрани свог брата, страдалог Полиника

Ако у Миту о Едипу имамо мотив несвесног оцеубиства и родоскврнућа, у Антигони имамо мотив свесног братоубиства (Етеокле и Полиник су се сукобили око престола). Трагизам јунака крије се и судбинској предодређености да страдају. Шта год чинили, јунаци не могу да промене своју судбину и трагичну кривицу.

Осећајући њихову патњу и трагедију, саживљавајући се са трагичним јунацима, гледалац се "прочишћава" доживљавајући катарзу.

И старогрчкој трагедији важно је поштовање трију јединства: - јединство радње, - јединство места и - јединство времена. Појам трагичне кривице, катарзе.