Доба просвећености условљено је друштвено-историјским контекстом друге половине XVIII века. Наиме, како се не би окренули православној Русији, Србима у Војводини, која је припадала Аустроугарској монархији под владавином Марије Терезије, дата је већа аутонимија. Самим тим, Срби су укључени у културни и јавни/политички живот отварањем грађанских школа; у Бечу се, рецимо, отвара штампарија за Србе; у Сремским Карловцима се отвара српска гимназија.
Најизразитији представник српског просветитељства друге половине XVIII је Доситеј Обрадовић (дела: Ижица, Писмо љубезном Харалампију, Живот и прикљученија (доживљаји), Совјети здравог разума).
"Живот и прикљученија"
Дело је аутобиографског карактера.
Присетимо се одлика аутобиографије. Чиме се одликује такво дело?
АУТОБИОГРАФИЈА је књижевно-научна врста у којој аутор говори, тј. пише о себи, свом животу, дакле, личним доживљајима. Она може обухватити цео живот, али један период живота аутора. Оно што припада научном стилу јесу тачни подаци које писац даје не само о себи већ и средини и моменту у коме живи. Често се различити историјски догађаји могу наћи у овом делу.
ОСНОВНА ИДЕЈА ДЕЛА
Овом аутобиографијом Доситеј је желео да кроз лични пример и своје доживљаје (прикљученија) укаже на сва младалачка несналажења, дилеме и заблуде са којима се у младости сусрећемо приликом упознавања света. Развојни пут сваког појединца је трновит, али се управо различитим доживљајима, уз књиге и искуства, појединац мења, духовно и интелектуално узраста, док на крају не пронађе смисао властитог живота. Златни совјет: "Познај себе!" - врло касно се прима, вели Доситеј у Предисловију. НАГЛАШАВА ДА СУ ЊЕГОВА ДЕЛА, КАО И ПОДВИГ ПОДСТИЦАЈ МЛАДИМ ПРОСВЕТИТЕЉИМА И ДА СУ ИСКУСТВА СТЕЧЕНА ПУТЕМ КЊИГА ОД ИЗУЗЕТНЕ ВАЖНОСТИ.
"ВОСПИТАНИЈЕ У МЛАДОСТИ - СТВАР НАЈНУЖНИЈА И НАЈПОЛЕЗНИЈА ЧЛОВЕКУ НА СВЕТУ."
У низу ретроспекција посебно место заузимају долазак у манастир Хопово, а одломак, назван "Долазак у Хопово", открива да је Доситеј, млађани Димитрије, поседовао изузетну моћ запажања и анализирања свега што га окружује. Тако нам он даје приказ људи у манастиру. Закључиће да је најмапметнији међу неписменим калуђерима игуман Теодор Милутиновић са којим ће створити блиску повезаност. Друго поглавље и открива да га је игуман управо, попут правог рационалисте и просветитеља, саветовао да се окане житија.
Речи Теодора Милутиновића можда су и најбоља смерница за младог Доситеја: "Учење жели и тражи колико више можеш... ти ниси ни за какав други посао него за књиге."
ПРИПОВЕДАЊЕ; ЈЕЗИК И СТИЛ
Језик је обојен црквеним речима, проповедање једноставно, лако и врло динамично. Нарација му је реалистичка, самим тим везана за свакодневне људе и ситуације из живота.
Најважније је истаћи ДА ОН НЕ ПРИПОВЕДА ИСКЉУЧИВО РАДИ ЗАБАВЕ, ВЕЋ И РАДИ ПОУКЕ!
"ПИСМО ЉУБЕЗНОМ ХАРАЛАМПИЈУ"
* ЕПИСТОЛАРНА ФОРМА (ФОРМА ПИСМА);
ПИСМО ЈЕ ВАЖНО ПО ТОМЕ ШТО САДРЖИ ЦЕЛОКУПАН ПРОСВЕТИТЕЉСКИ ПРОГРАМ, КАО И ПОЕТИКУ ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА.
АДРЕСОВАНО ЈЕ НА ИМЕ ПРИЈАТЕЉА ХАРАЛАМПИЈА НА ДАТУМ 13. АПРИЛ 1783. ГОДИНЕ.
ШТА САЗНАЈЕМО ИЗ ПИСМА?
САЗНАЈЕМО ДА ЋЕ ДОСИТЕЈ ИЗДАТИ КЊИГУ "СОВЈЕТИ ЗДРАВОГ РАЗУМА", КОЈА ЋЕ БИТИ ПИСАНА НА ЧИСТОМ НАРДНОМ ЈЕЗИКУ КАКО БИ СВИМ СРПСКИМ КЋЕРИМА И СИНОВИМА БИЛА РАЗУМЉИВА. САМА КЊИГА ТРЕБА ДА СЛУЖИ И КОРИСТИ, ДА ПОУЧИ БУДУЋИ ДА ЋЕ САБИРАТИ МУДРЕ МИСЛИ УЧЕЊАКА ИЗ ФРАНЦУСКЕ, ИТАЛИЈЕ И НЕМАЧКЕ.
НАЈВЕЋА НАГРАДА ЋЕ ЗА ДОСИТЕЈА БИТИ АКО ГА СЕ БУДУЋИ НАРАШТАЈ БУДЕ СЕЋАО УЗ РЕЧИ: "ОВДЕ ЛЕЖЕ ЊЕГОВЕ СРПСКЕ КОСТИ! ОН ЈЕ ЉУБИО СВОЈ РОД! ВЕЧНА МУ ПАМЕТ!"
Comments
Post a Comment