Књижевност као уметност; књижевност и друге уметности (проучавање књижевности); усмена и писана књижевност

Драги ученици,

Сви сте чули фразу да је уметност стара колико и историја човечанства. Колико само има истине у томе! Размислите колико смо се удаљили од те примитивне - првобитне уметности која је често имала обредно и религиозно обележје и циљ да се што више приближи реалности, тј. свакодневици примитивног човека! Првобитне књижевне творевине су се усмено казивале, преносиле и тако памтиле све до појаве првих писама и записа. Често је књижевност била синкретички испреплетена са другим уметностима, на пример са плесом, игром, певањем. Тако се лакше памтила. Укрштање, односно спој (прожимање) више уметности назива се УМЕТНИЧКИ СИНКРЕТИЗАМ. 

Свако уметничко дело је непоновљива духовна и материјална творевина, дакле, уметнички и духовни израз самог аутора, као и његов јединствени и непоновљиви поглед на свет, стварност која га окружује, реакција или одраз (рефлексија) многих мисли и осећања.

Шта је, заправо, уметност? Дефиниција може бити мноштво, позваћемо се на ону најчешћу по којој се уметност дефинише као људска духовна делатност или вештина духа, начин на који човек изражава најдубља осећања, мисли, чијим се обликовањем ствара један нови свет - свет уметничког дела. Свако уметничко дело има своју реалност, тако, рецимо, стварност књижевног дела називамо књижевном фикцијом. 

Драгиша Живковић о уметности:

"Уметност, односно уметничко дело настаје из дубоке потребе човекове за духовном лепотом, тј. за доживљавањем и сазнавањем света путем уметничких дела, која својом истинитошћу, складношћу и узбудљивошћу богате нашу мисао и оплемењују наше срце."

Стваралац шаље одређену поруку својим делом, а прималац те поруке уметнички доживљава. 

Уметнички доживљај се другачије назива естетски доживљај.

* ПРОУЧАВАЊЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Наука о књижевности се бави проучавањем књижевности:

* Историја књижевности;

* теорија књижевности (или поетика);

* књижевна критика

и књижевна методологија.

* ВРСТЕ УМЕТНОСТИ:

Постоје просторне и временске уметности. У зависности од средства уметничког изражавања, постоји више врста уметности:

* књижевност;

* архитектура;

* вајарство или кипарство;

* сликарство;

* плес/игра;

* глума;

* филм.

др Драгиша Живковић "Теорија књижевности":

* Људско доживљавање света је многоструко и сложено. Свет око себе сазнајемо својим чулима, која нам саопштавају облике, боје, звуке, покрете и односе међу стварима, све што заједно ствара нашу слику света. Уметник нам саопштава своју слику света стварањем уметничког предмета, али тај предмет уметник остварује бојама (сликар), други звуцима (музичар), трећи масом (вајар), четврти речима (песник). 

* КЊИЖЕВНОСТ КАО УМЕТНОСТ

Књижевност је уметност речи. Реч и језик су изражајно средство књижевне уметности.

др Драгиша Живковић "Теорија књижевности": "Књижевност је уметност која се служи речима (језиком), што је знатно издваја од осталих уметности.

Дефиниција; извор: др Иво Тартаља "Теорија књижевности за средње школе"

* У садашњем облику термин књижевност је ступио у оптицај тек средном XIX века. Пре тога је више деценија владало колебање између сличних изведеница од речи "књига": говорило се и "књижество" и "књижевство" и "књиженство", а и сама реч књига употребљавана је у најширем смислу, да означи круг писања и читања.

Термин литература, који се у сличном облику јавља у мноштву европских језика, долази из латинског језика од корена LITTERA - слово.

 

* УСМЕНА И ПИСАНА КЊИЖЕВНОСТ

Према начину постанка, књижевност делимо на УСМЕНУ (НАРОДНУ)  И ПИСАНУ (УМЕТНИЧКУ/АУТОРСКУ).

Народна или усмена књижевност је најстарији облик књижевног стваралаштва, везан за предисторијско доба. Настајала је у народу, што значи да је аутор непознат. Када је у питању наша усмена књижевност, пре појаве првих записивача, попут Вука Караџића, преносила се усменим путем "с колена на колено". Зато су се записивачи усмених умотворина и свеколике традиције суочавали са проблемом појаве више варијаната једног те истог дела из народа. једна од одлика усмене књижевности је та променљивост происеткла управо из начина преношења - усменим путем. Народне умотворине су носиоци колективног искуства и свести једног народа. Синкретичност, односно обједињавање више уметности често се везује за народну књижевност. Примера ради, лирска народна песма је често певана уз игру у колу. Због присуства одређених устаљених мотива разноликост језичког израза неретко је ограничена. Стога, једна од одлика усмене књижевности је и језичка стереотипност. 

СИСТЕМАТИЗАЦИЈА НАРОДНЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Народна поезија се дели на:

1. лирске песме,

2. епске песме и

3. епско-лирске песме.

 Уметничка или ауторска књижевност подразумева књижевне творевине које су дела конкретних аутора. Писана је јер подразумева писани облик изражавања. Уметничка (ауторска, писана) књижевност познаје сва три књижевна рода - ЛИРИКУ, ЕПИКУ и ДРАМУ, док усмена књижевност искључује постојање драме.

Ваша наставница Ана Хранисављевић