Рекли су о језику...
Вук Стефановић Караџић: „Језик је хранитељ народа. Докле год живи језик, докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и пишемо, прочишћавамо, дотле живи и народ, може се међу собом разумијевати и умно саједињавати, не прелива се у други, не пропада.“
Исидора Секулић: „Да би човек говорио, треба му језик. Да би човек писао, треба му језик. Да би човек мислио, треба му језик. Да би човек ћутао, треба му језик."
Стефан Немања: „Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?"
Драги ученици,
Од најранијих дана школовања сусретали сте се са пословицама и богатством других народних изрека, најчешће фразеологизама. Како бисте дефинисали језик?
Језик именује све што постоји, дакле, све што нас окружује и стога је неопходан у међуљудској комуникацији. Језик је и цивилизацијска тековина и једна променљива категорија која се развијала и развија заједно са културом и цивилизацијом. Језик, дакле, има своју употребну вредност и зато се у лингвистици, науци о језику, дефинише као основно средство комуникације. Међутим, језик је много више од средства. Пре свега, језик је неотуђиво духовно богатство сваког појединца, које може добити и своју материјалну вредност у свакодневној употреби путем усменог и писаног дискурса. У усменом облику постоји колико и сам човек, а усмена књижевност је најбољи показатељ колико су људи имали потребу да се што лепше кроз различите облике изразе.
Размислите о томе да ли је важније изарзити се што опширније и дескриптивније, што често за последицу има и коришћење великог броја термина и речи страног порекла, или је с друге стране језгровита и неретко сажета језичка конструкција доста смисленија.
Погледајмо само једноставну конструкцију нардних пословица о језику. Док читате пословице, размислите о њиховом смислу. Истовремено размишљајте и о једноставности ове језичке јединице.
Лепа реч и гвоздена врата отвара.
Језик кости нема, а кости ломи.
Језик горе посече него сабља.
Која се ријеч не рече, она се и не чује.
На језику мед, а у срцу јед.
Ко једанпут слаже, други пут залуду каже.
Проговори да видим ко си (какав си).
Верујем да вам није било тешко да проникнете у саму суштину пословица. Слободно се послужите овим мудрим изрекама у комуникацији, јер ћете сигурно поентирати онда када се за то укаже прилика. ☺
Како се богати језичка култура? Одговор је једноставан - читањем и усвајањем граматичких и правописних правила. Сваки говорник, на пример српског језика, треба добро да влада правилима везаним за књижевни језик. Неговање језичке културе или културе изражавања подразумева целоживотно старање о језику и непрестано учење. Сви смо ми чувари језика, нису само писци одговорни за очување лепоте језика. Поред књижевног језика постоји и читав један свет народних говора, а богатство дијалеката треба чувати. Но, треба разграничити употребу књижевног језика од коришћења дијалеката.
ГОВОРНИ И ПИСАНИ ЈЕЗИК
Јесу ли говорни и писани језик два равноправна вида комуникације? Свакако да јесу с обзиром на то да се језиком служимо и у говору и у писању. Но, постоји разлика сходно постојању варијатета и стилова употребе језика. Усмени облик комуникације праћен је језичким средствима (артикулација гласова и сл.), али и гестовима (знаковним средствима). Писано изражавање подразумева коришћење писма (систем графичких знакова).
Комуникација је првенствено двосмерног карактера и подразумева размену информација између говорног лица (појам А) и слушаоца или слушалаца/саговорника (појам Б). Између појма А и Б мора се остварити контакт пре свега, а сама порука носи одређени код (значење) и смештена је у одређени контекст. Како би комуникација, заснована на интеракцији, била успешна, морају се сви наведени чиниоци усагласити.
Размишљајте о језику и негујте га свакодневно, јер, како је рекао Душко Радовић, српски језик нема никога сем нас. Послушајмо мудре савете и волимо језик пре свега!
Наставница Ана Хранисављевић
Comments
Post a Comment