Пост нам помаже у развоју нашег духовног живота и изграђивању спасења, како појединца тако и заједнице верних. Састоји се у уздржавању од извесне врсте хране, од рђавих мисли, жеља и дела, као и у умножавању молитви, добрих дела, а исто тако и у дисциплини упражњавања свих хришћанских врлина. Циљ поста је очишћење тела, јачање воље, уздизање душе изнад тела, а изнад свега прослављање Бога и поштовање његових светих. Када постимо, стално се подсећамо Христовог страдања које је он примио на себе за опроштење наших грехова и Васкрсење из мртвих.
Пост има две стране: телесну и духовну. Телесни пост је уздржавање од извесних јела и пића. Духовни пост подразумева одрицање од сваке врсте грешних и злих помисли, жеља и дела. Телесни пост је само неопходно помоћно средство за успешну духовну борбу против страсти, које се распирују кроз телесне жеље. Пошто тело заједно са душом учествује у греху, требало би да заједно са њом учествује у напорима ка поновном задобијању врлина. Стварни духовни пост представља уздржавање од сваке негативне страсти и жеље. Духовна страна поста увек укључује појачане молитве и борбу за опште унапређење свих хришћанских врлина.
Сухоједење - сирово воће или поврће
Према строгости можемо поделити пост на пет врста:
- Потпуно уздржавање од сваке хране и пића;
- Узимање сирове хране или само хлеба и воде – „Сухоједење“;
- Пост на води – узимање хране спремане само на води, без уља;
- Пост на уљу – узимање хране спремљене са уљем;
- Пост на риби – узимање хране која може да садржи и рибу.
Јело спремљено на уљу
Свето писмо је пуно примера поста којим Бог помаже појединцу или заједници и излива на њих своју благодат. Први пут се помиње одмах у причи о првом паду Адама и Еве. Бог им је заповедио да не једу са Дрвета познања добра и зла. Та забрана се односила на уздржање од једења једне врсте плода, али је подразумевала и послушност Богу. Зато се често сматра најранијим постом. Касније у Старом завету пост се још много пута помиње. Мојсије је постио четрдесет дана како би се припремио и очистио пре него што је примио Божје заповести. Пост је претходио рођењу пророка Самуила. Његова мајка, Ана, постила је и молила се Богу да добије дете – Самуила. Пророк Данило је са своја три друга одбијао јаку храну на двору цара Навуходоносора, па су њихова лица била здравија од лица вавилонских дечака који су јели јачу храну. И у Новом завету је много примера поста. Господ Исус Христос је постио четрдесет дана у пустињи и притом био искушаван од стране Сатане. И у периоду ране Цркве хришћани су га се редовно придржавали. Апостоли су свештенике и епископе постављали (рукополагали) уз обавезну молитву и пост. И апостол Павле је често саветовао хришћане да посте и моле се што чешће, а тога се и сам придржавао. И дан данас Црква чува пост као једно средство духовног развоја и уздизања ка Богу. За то је одредила нове посне дане у седмици, као и нова годишња доба за пост, у вези са значајним догађајима из живота Господа Христа (Божићни и Васкршњи пост), Богородице (Госпојински пост) и Апостола (Петровски пост), све у циљу духовног руковођења и изграђивања својих верних.
Наставник Саша Васић
Comments
Post a Comment