Свети апостол и јеванђелист Лука

 

Свети Лука је један од седамдесеторице апостола и следбеника Исуса Христа и један од четири јеванђелиста. Порекло је водио из сиријског града Антиохије и рођен је у незнабожачкој (паганској) породици. Још као младић је изучио философију, медицину и живопис (сликарство).

Још за свог овоземаљског живота имао је прилике да се сусретне са Господом Исусом Христом, да од њега усваја божанско учење и да присуствује многим чудотворним делима. Због тога је примио Христово учење и био испуњен божанском мудрошћу, па га је Господ уврстио међу седамдесет апостола који су путовали и по свету проповедали јеванђеље.

Једном приликом након страдања Исусовог, док је са Клеопом путовао за Емаус, указао му се васкрсли Господ. Најпре им се придружио на путу и разговарао с њима. А када су стигли у Емаус и када је преломио хлеб, овој двојици апостола су се очи отвориле и они у њему препознаше свога Учитеља и схватише да је васкрсао из мртвих.

Након што је Свети Дух сишао до апостола, вратио се Лука у Антиохију где је постао помоћник Светог апостола Павла и путовао са њим по Римском царству обраћајући незнабошце у хришћанску веру. Око 60. године написао је своје чувено Јеванђеље које је треће по реду увршћено у Нови завет, и због тога га називамо јеванђелистом. У слично време написао је и Дела апостолска која представљају важно сведочанство о животима апостола и првим хришћанским заједницама, и која се такође налазе у Новом завету. После мученичке смрти Светог апостола Павла, наставио је да проповеда Божју реч и Јеванђеље по Италији, Далмацији, Македонији и другим балканским крајевима.

Једно од најзначајнијих дела Светог апостола Луке јесте живописање икона. Ту лепу уметност је у младости изучио и за живота је начинио три иконе Пресвете Богородице са Христом по великој жељи своје хришћанске браће. Након што је насликао иконе донео их је на увид Богомајци. Разгледавши их, она је рекла: „Благодат Рођеног од мене, и моја, нека буду са овим иконама“. Такође је насликао и икону Светих апостола Петра и Павла. Стога се овај апостол сматра и зачетником хришћанског иконописа.

У својој дубокој старости је наставио са проповедањем Јеванђеља и обраћањем незнабожаца и идолопоклоника у Христову веру. Путовао је по Либији и Горњем Египту, одакле се поново обрео у Грчкој. Преминуо је у 84. години тако што су га противници хришћанства обесили о дрво маслине у граду Теби. Његове свете мошти су пренете у Цариград у четвртом веку за време цара Констанција.

У нашем народу се поштовање Светог Луке учврстило нарочито за време деспота Ђурђа Бранковића који је приликом турских освајања пренео његове мошти у Смедерево, у Цркву Успења Пресвете Богородице. Потом су преношене више пута: у Купиново у Срему, па у Босну, у Дубровник и у Венецију у Италији. Данас се налазе у Цркви Светог Николе у италијанском граду Падови. Спомен на Светог апостола и јеванђелиста Луку наша света Црква обележава 31. октобра (18.октобра по старом календару).

Наставник Саша Васић