БИОГРАФИЈА СИМЕ МАТАВУЉА

 

СИМО МАТАВУЉ

ЖИВОТ И ДЕЛО

Симо Матавуљ је рођен 14. септембра 1852. године у Шибенику, у данашњој Хрватској, у трговачкој породици. У родном граду завршио је италијанску и српску основну школу, као и нижу гимназију. Након гимназије, пожелео је да буде монах, те одлази у манастир Крупа. Игуман овог манастира био је пишчев стриц. Није прошло много времена, а Симо одустаје од ове идеје и уписује задарску учитељску школу. Диплому стиче 1871. године. Иако је одустао од монаштва, православно опредељење даје трајно обележје његовим делима. Десет година је био учитељ у далматинским селима. Дружећи се са грофом Јанковићем, изврсно је научио француски језик. Потом одлази у Црну Гору  у Херцег Нови, где је био учитељ италијанског језика. Бавио се и другим занимањима за шест година колико је провео у Црној Гори: професор цетињске гимназије; надзорник основних школа; васпитач деци кнеза Николе, па и уредник службеног листа „Глас Црногорца”. Потом га живот односи  у Србију где је радио као гимназијски професор у Зајечару, а касније је предавао француски у Београду. Иако без великих школа, самостално је проширивао знање, те је један од најобразованијих српских писаца. Умро је 20. фебруара 1908. године у Београду.

¨  Симо Матавуљ је релативно касно почео да се бави књижевним радом. Имао је скоро 30 година. Ипак, бројна су његова дела: око сто приповедака, два романа „Бакоња фра Брне’’ и „Ускок”, аутобиографија „Биљешке једног писца” (недовршена), две драме, мемоари и путописи. Преводио је и са француског и италијанског језика.

       Његове приповетке могу се поделити у три групе:

¨  из далматинске средине – збирка приповедака „Са Јадрана”;

¨  из црногорске средине – збирке приповедака „Из Црне Горе и Приморја” и „Из приморског живота”;

¨  из београдске средине – збирке приповедака „Из београдског живота” и „Београдске приче”.

      Најцењенија и најпознатија његова дела су везана за приморски живот: приповетке „Пилипенда” и „Поварета” као и роман „Бакоња фра Брне” (1892). Љубитељи његовог дела воле и приповетке „Ошкопац”, „Нашљедство”, „Пошљедњи витезови”, „Света освета”, „Ново оружје” и „Била”.

       Изразито реалистички приповедач и велики узор другим писцима.

       Сам Иво Андрић га је назвао „мајстором приповедања’’.

Пилипенда (1901)

Симо Матавуљ (1852–1908)