Свети великомученик Димитрије

 

Свети Димитрије рођен је у Солуну око 270. године. Његови родитељи били су побожни хришћани, а отац његов био је управитељ и војвода града Солуна. Ипак, они су своју веру држали у тајности јер су тадашњи римски цареви прогонили хришћане. Живећи тако, они су и свог сина јединца Димитрија, кога су измолили од Господа у познијим годинама, васпитали у хришћанском духу, усадивши му одмалена љубав према Богу.

Након очеве смрти, цар Максимијан постави Димитрија да буде солунски војвода. Тада му је дао један посебан задатак да прогања и истребљује хришћане по Солуну. Убрзо потом цар оде у војни поход против Сармата, а Димитрије не само да није гонио хришћане, већ је своју хришћанску веру јавно исповедао и тиме храбрио осталу хришћанску браћу и сестре да се не стиде своје вере. Вест о томе стигла је на ратиште цару и силно га разљутила. Зато се он по повратку из рата запутио прво у Солун да испита је ли то истина. Знајући да ће бити испитан и откривен, Свети Димитрије пре царевог повратка позва свог верног слугу Лупа и предаде му сву своју имовину, како након његове смрти не би пала у руке безбожном цару, већ да би је Луп разделио сиромашним хришћанима. Када цар позва јавно Димитрија и упита га којој вери припада, војвода солунски јавно признаде да је хришћанин и притом покуша да уразуми цара да одбаци своју веру у лажне богове и идоле, те поверује у Јединог и Истинитог Бога. Понижени цар се силно разбесне и нареди да се Димитрије баци у тамницу. Док је тамновао, јављао му се анђео Божји говорећи му: „Мир ти, страдалниче Христов! Храбри се и крепи се!“

Страдање Св. Димитрија (икона из 15.в.)

Мислећи да је поразио вољу Димитрија и осталих хришћана, цар је наредио да се организује славље и гладијаторске игре у Солуну. Са својих ратних похода довео је као заробљеника неког огромног варварина по имену Лија који се у то време борио у арени и многе хришћане бацио са позорнице на копља. Чувши то, Димитријев пријатељ Нестор отрча у тамницу да види свог пријатеља и поприча са њим. Нестор је такође био побожни хришћанин и Димитрије га је учио вери, Божјим заповестима и свему што се тиче хришћанског живота. Зато му је било важно да затражи благослов свог пријатеља и духовног учитеља да Лију изађе на мегдан. Димитрије му допусти, али га упозори да ће највероватније и сам страдати. Млади Нестор не бојавши се смрти изађе пред Лија и порази га у борби, бацивши га на она иста копља на којима су од његове руке страдали многи хришћански мученици. Видевши то, цар Максимијан доживе ово као још једно понижење и нареди да се на лицу места убије Нестор, као и да се Димитрије одмах убије у тамници. Војници Димитрија затекоше на молитви и одмах га крвнички избодоше копљима. Тако се овај дивни светитељ пресели к Господу 306. године. Његов помен Црква обележава 8. новембра (26. октобра по старом календару).

Одмах након Димитријевог страдања, његова хришћанска браћа пренесоше његово тело и сахранише га достојно. Из његовог гроба потекло је чудотворно миро (уље) које је лечило болесне од свих болести. Луп, коме је светитељ оставио имање, био је са Димитријем у тренутку страдања и најпре је узео његов прстен и огртач који су били поливени његовом мученичком крвљу. Понео их је са собом молећи се Богу и Димитрију да буду од помоћи свим хришћанима у невољи. И нису били остављени, већ је преко ових светиња Бог помогао свима који су се у молитвама обраћали Светом Димитрију за помоћ. Чувши шта се догодило, цар нареди да и Лупа убију, те и он мученички пострада као и његов пријатељ.

Свети Димитрије је много пута помагао болеснима и потребитима у невољи. На његовом гробу – над којим је касније изграђена велелепна црква у Солуну – дешавала су се многа чуда. Када је византијски цар Јустинијан хтео да пренесе његове свете мошти у Цариград, из гроба почеше да избијају варнице и зачу се громогласан глас који је рекао: „Станите и не дирајте!“ Присутни ово схватише као опомену и оставише светитељеве мошти да почивају у његовом граду.

Када је 1207. године бугарски цар Калојан напао Солун десило се још једно чудо. Наиме, у току опсаде, у бугарски логор је ноћу утрчао ратник на белом коњу. Пришао је царевом шатору, пробоо цара копљем на спавању и потом нестао. Многи војници су схватили да се ради о Светом ратнику Димитрију који је хтео да сачува свој град од Бугара и казни охолог цара. На неким иконама се светитељ приказује како копљем циља на војника који спава, што указује на овај чудесни догађај. На другим местима, војник који лежи пред Светим Димитријем који је на коњу, представља варварина Лија кога је поразио Нестор по Димитријевом благослову.

Наставник Саша Васић