Драги осмаци,
Данас анализирамо песму "Светли гробови" Јована Јовановића Змаја. Ову песму је Змај написао и посветио Ђури Јакшићу, преминулом песнику, дакле, Јакшићу у част. Зато ова песма и јесте песма пригодног, тј. наменска је. Можете је преслушати на јутјубу: https://youtu.be/HWuGyjAGuiE
Поред тога што је песма пригодна, она је и мисаона (рефлексивна). Подсети се одлика мисаоних лирских песама на примеру песме "Небо" Стевана Раичковића, анализиране у 7. разреду. О чему песник пева, које то симболе користи да би исказао нека своја размишљања (рефлексије) о свету и одређеним појавама? https://nastavanadaljinu.blogspot.com/2020/04/7_27.html
Истражи биографију Ј. Ј. Змаја. Напиши неколико биографских одредница о песнику.
Записујемо наслов песме "Светли гробови" и име аутора, потом и жанровске одреднице.
Књижевни род: лирика
Књижевна врста: мисаона (рефлексивна) песма и пригодна (наменска)
Зашто је ова песма МИСАОНА? Расветли симблику СВЕТЛИХ ГРОБОВА. Зашто су они светли, чиме то светле и одашиљу свој сјај? Да ли гробове о којима пева песник треба посматрате само као гробна места, или их треба уздићи на виши ниво и посматрати кроз пренесено значење?
"Ти гробови,
Стари, нови,
Они сјају
Сваком нараштају —
Кад се умље у прошлост удуби
У тамнини да се не изгуби;
Кад се пустиш у давнине свете
У давнине и свете и клете,
Да ти мисо пута не помете.
То су ватре догласнице, ..."
Показују ли они какав је однос историје и садашњег тренутка; шта нам поручују о нашој историји и прецима? Каква је наша прошлост, ко је био спреман да у темеље прошлости угради и свој живот? Дивиш ли се нашим прецима који су следили идеале и веровали у одређене животне вредности?
Издвој стих којим добијамо одговор на питању да ли су се пали борци бојали да погину за своје идеале!
"Ту се слего живот млади
Да се с гробом разговара.
„И ти паде, драги брате!”
— „Нисам, децо, вас док траје!”
„Је л' ти борба била тешка?”
— „Покушајте, милина је!”
„Шта си хтео? — куд си пош'о?”
— „Тамо куд се стићи мора!”
„Зар је вера тако јака?”
— „Увек јача од злотвора!”
„Мало нас је кој' би смели” —
— „Ал' вас јака сила креће!”
„Зар ко може стићи цели?”
— „Ко посумња никад неће!” — "
Да ли човек умирањем нужно бива заборављен или се памти по делима која иза њега остају?
Та дела могу бити различита, али је важно да су учињена из величаснтвених разлога и побуда. Да ли су идеали некакви путокази у животу, неке смернице које нас воде путем човечности и правих, дакле, моралних вредности? Могу ли нас преци и славна прошлост надахнути неким племенитим идејама, односно идеалима?
"Кроз векове, кроз маглину,
Дед унуку, отац сину,
Борац борцу довикиво:
„Где ја стадох — ти ћеш поћи!”
„Што не могох — ти ћеш моћи!”
„Куд ја нисам — ти ћеш доћи!”
„Што ја почех — ти продужи!”
„Још смо дужни — ти одужи!”
То су збори, то су гласи
Којима се прошлост краси,
Што продиру кроз свет мрачни
Са гробова оних зрачни', ..."
Идеали не би били светли, као ни ови Змајеви гробови, да нас не воде ка плементим циљевима и путевима морала, поштења и човечности.
Шта онда, заправо, симболички представљају ови СВЕТЛИ ГРОБОВИ? ДА ЛИ СУ ТО БАШ ТИ ИДЕАЛИ О КОЈИМА ГОВОРИ ЛИРСКИ СУБЈЕКТ? ИЗДВОЈ СТИХОВЕ КОЈИМА ЋЕШ ПОТКРЕПИТИ СВОЈ ОДГОВОР!
Како разумеш ове стихове, шта то преци поручују потомцима и свим будућим нараштајима?
Шта то они остављају свима нама у аманет, у наслеђе? Шта нам поручују, који пут треба следити?
„А ко беху они диви
Који су те напред звали,
Који су те ојачали,
Који су ти крила дали?”
— „То бејаху идеали!"
Како разумеш ове стихове и идеале? Да ли вреди наставити путем идеала и светлом стазом својих предака корачати ка племенитим циљевима?
Наставница Ана Хранисављевић
Comments
Post a Comment