Описмењавање Словена - мисија Ћирила и Методија (7.разред)

Ко су били Ћирило и Методије? Када су живели?

Браћа Ђирило и Методије су учени Грци који су знали дијалекат  на коме су говорили Словени из околине Солуна. 

У чему се огледа мисија Ђирила и Методија? Која је златна година словенске писмености?

Владар Велике Моравске Расатислав у 9. веку затражио је помоћ од византијског цара да му пошаље учитеље који би ширили хришћанство на словенском језику. Мисија описмењавања словена, започета 863. .године доласком Константина (Ћирила) и Методија у Моравску, нераскидиво је повезана са мисијом покрштавања Словена. 

Први књижевни језик свих Словена; прво писмо

Ћирило и Методије, апостоли словенске писмености, створили су први књижевни језик Словена – СТАРОСЛОВЕНСКИ и превели цквене књиге за потребе богослужења.

Прво писмо саставио је Ћирило по угледу на грчко писмо – ГЛАГОЉИЦУ. 

Крајем 9. века Ћирилови ученици стварају ново писмо названом по учитељу – ЋИРИЛИЦА. Писмо је слично грчкој азбуци и врло је брзо потиснуло глагољицу. 

Књиге су преписиване руком, те су с тога преписивачи ненамерно у текстове уносили елементе свог говора. Тако је током 12. века створена српска редакција старословенског језика или српскословенски језик. Ово је књижевни језик Срба који је био у употреби од краја 12. века до прве половине 18. века.

Прву филолошку расправу написао је Црноризац Храбар (црноризац-калуђер) “О писменима”, која нам говори о значају језика и писма.

Његово дело носи наслов О ПИСМЕНАХ (О писменима, тј. словима ). Поред расправљања о словима, говори и о улози Ћирила кога је Бог послао да створи 38 писмена према словенском изговору. Дело је настало у првој половини 10. века.

“Пређе Словени не имађаху књига, него по цртама и резама читаху и писаху, будући пагани. Крстивши се, римским и грчким писменима мучаху се писати словенску реч без правила. Али како се може писати добро грчким писменима: словенске речи...Свети Ћирил, тај нам писмена начини и књиге преведе, и Методије брат његов...”

ПОРЕКЛО СРПСКОГ ЈЕЗИКА

Када је реч о српском језику, требало би истаћи да је он настао од прасловенског језика (прасловенским језиком се говорило у 9. веку, али и много раније још у постојбини Словена), а не од старословенског (књижевни језик настао у 9. веку). Заблуда је да је српски језик настао од старословенског, јер  стсловенским језиком нико није говорио - служио је само за потребе превођења светих књига.

наставница Ана Хранисављевић