Црква у Јерусалиму (6.разред)

Сабор Светих дванаест Апостола

Заједница верних људи који су примили веру у Христа Васкрслог расла је свакога дана. На сам дан Педесетнице када је Свети Дух сишао на апостоле крштено је у Јерусалиму око три хиљаде људи. Они који су живели у Јерусалиму су свакодневно били постојани у вери и увек су били уз апостоле. Учествовали су у ломљењу хлеба – Светом Причешћу – у својим домовима и у заједничким молитвама у Храму. У свакоме од њих је било страха Господњег јер су апостоли чинили велика чуда пред свима њима: исцељивали су болесне, подизали мртве итд. Стога је народ имао велику веру у Бога и видели су на делу да је Господ са њима. А све што су имали било је заједничко. Свако од њих је своју имовину доносио и поклањао другима који нису имали, или би неко продао своје имање и разделио свима у заједници којима је то било потребно. Увек су помагали оне сиромашније и болесне делећи храну, новац и све остало што би им било потребно. Хвалећи Бога, били су омиљени међу становницима Јерусалима и свакога дана су долазили нови чланови који би почели да верују у Христово учење видевши њихов пример. Тако се развила прва хришћанска заједница у светом граду Јерусалиму – Јерусалимска Црква.

Гистав Доре, Апостоли проповедају Јеванђеље

Апостоли Христови су свакога дана долазили у Храм у Јерусалиму и тамо отворено причали окупљеном народу о Господу Исусу Христу, његовом страдању и васкрсењу. Мноштво народа их је слушало и са великом радошћу прихватало њихове речи. Али међу храмовним свештеницима нико се није слагао са њима јер су свештеници били ти који су Христа осудили. Тако су исто судили и апостолима више пута и забранили им да говоре о Исусу, пошто нису налазили никакве праве кривице на њима. Међутим, ништа није могло да спречи свете ученике Христове да проповедају о Господу и да шире његову Реч. Чак и када су били бачени у тамницу због проповедања, Бог их је на чудесан начин ослобађао пославши анђела да им отвори врата. И након тога наставили су да шире Реч Божју, да чудима лече болесне и помажу сиромашне.

Свети првомученик и архиђакон Стефан

А пошто је број верника нагло растао, апостолима је била потребна помоћ око дељења хране за Свету трпезу (причешће) и друге помоћи сиромашним породицама. Зато су решили да именују седморицу честитих и верних младића који би им за ту службу помагали. Њих су поставили за  ђаконе. Први међу њима био је Стефан. Он је био пун Духа Светог, чинио је разна чуда и жестоко бранио веру у Христа пред онима који су критиковали хришћане. Зато су јеврејске старешине намериле да га смакну и извели га пред суд. Успомоћ лажних сведока успели су да га осуде на смрт каменовањем. Док су га гађали, Свети Стефан је молио Господа да им не рачуна тај грех, тј. да им опрости. Тако је Свети Стефан постао први мученик за Христову веру, после самога Господа Исуса Христа. Наша Црква обележава спомен на Светог Стефана 9. јануара (27. децембра по старом календару).

Наставник Саша Васић