Мојсије
је добио десет Божјих заповести на Синајској гори. Оне гласе:
1. Ја сам Господ Бог твој; немој имати других богова осим
Мене.
2. Не прави себи идола нити каква лика; немој им се клањати
нити им служити.
3. Не узимај узалуд имена Господа Бога свог.
4. Сећај се дана одмора да га светкујеш; шест дана ради и
обави све послове своје, а седми дан је одмор Господу Богу твоме.
5. Поштуј оца свога и матер своју, да ти добро буде и да дуго
поживиш на земљи.
6. Не убиј.
7. Не чини прељубе.
8. Не укради.
9. Не сведочи лажно на ближњега свога.
10. Не пожели ништа што је
туђе.
Као што смо рекли, прве четири
заповести су упућене човековом односу са Богом. Прва заповест нас учи да
постоји само један Бог и да не постоји ниједан други. Друга заповест се
надовезује на прву, учећи нас да се не клањамо ничему овоземаљском као да је
бог. То је за јеврејски народ била опомена да не прихватају богове других
народа и фигуре (идоле) посвећене њима. Живи Бог који је створио читав свемир
не станује у тим дрвеним или каменим фигурама и статуама. Трећа заповест
опомиње човека да Име Божје не сме бити предмет ругања, непристојног говора или
неукусне шале. Такође, ова заповест нас опомиње да се не кунемо Богом, нарочито
ако лажемо. Сваки говор о Богу који не приличи његовој величини и слави
представља увреду и то зовемо „хула на Бога“. Четврта заповест учи
човека да последњи дан у недељи посвети Богу и да тог дана одмори од својих
послова као што је Господ док је стварао свет одморио од свог дела седмог дана.
Тај дан је посвећен заједници са Богом кроз богослужење – свету Литургију. Ова
заповест најављује Дан Господњи – долазак Царства Божјег.
Осталих шест заповести нас уче
како да се опходимо са другим људима. Пета заповест нас опомиње да на
овај свет нисмо дошли сами од себе, већ имамо некога ко нас није само родио,
већ нас је подизао и васпитавао са љубављу и пажњом. Ако волимо и поштујемо ове
људе – наше родитеље – онда ћемо знати да поштујемо и Бога који нас исто тако
воли, васпитава и негује као небески Родитељ свих нас. Шеста заповест је
врло јасна. Бог је свима нама дао живот. Читав свемир је створио и дао живот
сваком створењу својом бесконачном љубављу. Зато нико од нас нема право да
одузме живот другоме. То не би значило само увреду за тог човека или његове
ближње, већ најпре увреду за Бога, нашег Створитеља и Животодавца. Седма
заповест говори о кршењу брачног завета. Брак је заједница мужа и жене
успостављена љубављу и благословена од Бога. Свако ко превари вољену особу са
којом је у браку и прекрши тај завет, згрешио је најпре Богу коме се заветовао
на љубав. Осма заповест делује јасна сама по себи. Ако некога волимо и
поштујемо, ми му нећемо одузети ништа што је његово јер не желимо да га
оштетимо. Ипак, све што имамо дао нам је сам Бог и припада најпре њему, коме
припада цела Земља и све што је на њој. Ништа не би било наше да нам то Бог није
дао. Тако, онај ко краде од свог ближњег, краде од Бога. Девета заповест
се односи на лаж. Ми можемо другоме рећи нешто што није истинито, али никада
не можемо слагати Господа који најбоље зна шта је истина. Десета заповест
нас учи да се клонимо зависти, тј. да не завидимо другима на ономе што имају.
Ако имамо љубави према другоме, њихова срећа биће и наша. Нећемо завидети
другима на ономе што имају, нити ћемо их мрзети због тога. Као и код осме
заповести, све што имамо дао нам је Бог; мрзети другога зато што има нешто
значи мрзети Бога који му је дао тај дар.
Као што видимо, Божије
заповести нас уче љубави. Ако волимо Бога нећемо га напустити нити ћемо веровати
у нешто друго, нешто лажно. Нећемо га вређати и чуваћемо заједницу са њиме. А
ако волимо своје ближње нећемо им завидети, лагати нити поткрадати. Поштоваћемо
их у сваком смислу јер тиме поштујемо и Бога који је Отац свих нас. Само кроз
заједницу љубави са другим људима можемо ући у заједницу са Господом.
Наставник Саша Васић
Comments
Post a Comment